info akcije magazine id mail english
NoviceFotoNapovednikBranjeLinkiArhiv novic
21. 2. 2005

Ranko Radović (1935-2005)

Krešimir Rogina
U Beogradu je u četvrtak ujutro 17. veljače 2005. prestalo kucati veliko srce istaknutog arhitekta i profesora Ranka Radovića. Poznavao sam ga više od dvadeset godina i moglo bi se reći da je bio jednim od mojih duhovnih otaca.

Radilo se o osobnosti kakve rijetko susrećemo na ovim prostorima te nije slučajnost da sam s grupom Zagrepčana početkom osamdesetih godina prošloga stoljeća krenuo pohađati njegov postdiplomski studij teorije arhitekture na beogradskome fakultetu. A boljega nije bilo, niti će ga uskoro biti, jer se nije radilo samo o šturoj hijerarhiziranoj strukovnoj izobrazbi na koju smo navikli, već pravoj životno intelektualnoj školi, kozmopolitističkom "kružoku", duhovnoj klimi koja nam je ulijevala samopouzdanje budući da je Ranko prvenstveno bio sjajan čovjek izuzetne komunikativnosti, topline i uvjerljivosti. U okviru beogradske Građevinske knjige pokrenuo je biblioteku u kojem su objavljena neka od najznačajnijih djela svjetske arhitektonske teorijske misli na kojima smo se napajali i na koju smo se itekako referirali kada smo sredinom devedesetih pokretali našu Biblioteku Psefizma. Ranko Radović, rođen 1935. u Podgorici, je na beogradskom arhitektonskom fakultetu magistrirao 1971. te doktorirao na Sorboni 1980. s temom "Kontinuitet ideja i oblika u suvremenoj arhitekturi". U vrijeme ratnih zbivanja odlazi iz Jugoslavije te gotovo tri godine živi i predaje arhitekturu u Japanu, a pet u Finskoj. Po povratku se posvećuje edukaciji arhitekata prvenstveno u Novom Sadu. Objavio je više od 260 znanstvenih i stručnih studija, 14 knjiga od kojih 3 u inozemstvu te 29 emisija u okviru obrazovnog programa na TV-u. Izveo je više arhitektonskih zdanja među kojima se ističe Spomen kuća bitke na Sutjesci koja je uvrštena u tri različite knjige najznačajnijeg svjetskog teoretičara postmoderne Charlesa Jencksa. Kao izuzetan crtač često se javnosti predstavljao svojim tematskim izložbama. Posljednji puta je bio gostom Hrvatske ljeti 2003. kao Ministar zaštite životne sredine i uredjenja prostora Crne Gore kada je među prijateljima glasno razmišljao o "umirovljenju" uz osnivanje međunarodnog arhitektonskog instituta u Crnogorskom primorju. Netipičan i kao "političar" , samo nekoliko dana nakon što je, kao nestranačka osobnost, izabran u Vladu šokirao je svoje kolege traživši da mu kupe bicikl. "Veliki sam fanatik održivog razvoja i propagiram vožnju bicikla već 30 godina. Čim dobijem od vlade obećani bicikl, na kojem ću tražiti da piše 'ovo je bicikl ministra ekologije', natjeraću i premijera Mila Đukanovića i predsednika Skupštine Filipa Vujanovića da se sa mnom provozaju centrom Podgorice. To će biti prvi konkretan doprinos zalaganju Crne Gore da postane ekološka država", rekao je tom prigodom. Kabinet je napustio nakon samo nešto više od godinu dana, poklonivši bicikl najboljem učeniku jedne podgoričke osnovne škole. To najbolje govori kakav je čovjek bio profesor Ranko Radović.

 na vrh

Komentar
ime
email
naslov komentarja
vpisite niz iz  stolpca
 

Peter Gabrijelčič
Ranko Radovič, 21.2. 2005, 20:07

Ljubljana, 21.februar, 2005

Globoko sem presunjen ob žalostni novici o smrti profesorja Ranka Radoviča. Arhitektura je izgubila svojega vnetega zagovornika, večnega disidenta a hkrati širokega kozmopolita, ki je veliko prispeval tudi k ozaveščanju na slovenski arhitekturni sceni. Jutri, 22 februarja naj bi se srečala v Beogradu. Brez njega to ne bo več isto mesto.

Peter Gabrijelčič


Ljiljana Đoković
Ponosna sam što mi je bio učitelj, 23.2. 2005, 16:27

Arhitekta Ranko Radović će zauvek ostati u sećanju kao veliki učitelj generacije 68 beogradskog arhitektonskog fakulteta. To je veliki gubitak za nove generacije studenata arhitekture.

Nenad Jelesijević
RR, 25.2. 2005, 15:21

Zdelo se mi je, da bo prof. Ranko živel dlje ... pa sem potem, ko sem prebral novico, pomislil, bo, ampak na nek drugi način. Kontekst, urbana kultura, Finska, Japonska, kozmopolitizem, (post)moderna, pluralnost - to so ključne besede, ki jih povezujem s profesorjem Rankom Radovićem že od časov, ko sem bil njegov študent in obiskoval njegova vsebinsko zgoščena, spodbudna in drastično drugačna predavanja iz predmeta Sodobna arhitektura na Fakulteti za uporabe umetnosti in oblikovanje v Beogradu (1997, 1998), ali ko sem se udeležil mednarodne poletne šole na tehnični univerzi v Helsinkih, ki jo je sam vodil več let, tudi kot direktor IFHP. Za Beograd in Novi Sad je res bil nekaj posebnega, ena zelo zelo redkih povezav z napredno intelektualno klimo Evrope. Zame je, v času mojega študija, predstavljal most v svet. Nazadnje sem njegovo predavanje poslušal v Umetnostni galeriji v Mariboru. Naj pluralne ideje, ki jih je zvesto utemeljeno propagiral, zaznamujejo kakšno novo arhitekturo, tako ali drugače.

Komentarji odražajo mnenja in stališča uporabnikov Trajekta. Možnost komentiranja je namenjena spodbujanju javne debate in odzivom na članke. Uredništvo si pridržuje pravico krajšanja komentarjev, ki presegajo 1000 znakov. Uredništvo si pridržuje pravico odstranitve komentarjev v primeru, da so žaljivi, spodbujajo kakršnokoli nestrpnost ali napeljujejo na kriminalna dejanja. Za vsebino komentarjev uredništvo ne odgovarja.
Objavljamo tekst arhitekta Rogine ob žalostni novici o smrti Ranka Radovića.



na vrh